* * * * *

 

   Kada vidim sve te ljude oko sebe, kako brzo jure pored mene, nekako mi dušu obasipa tuga. Ta brzina uliva strah, uliva nemir i više ne znam kuda pre da gledam. I svi ti pogledi prazni i hladni su, tako blizu a daleko su. Mnogih se plašim, ali i dalje tražim, i dalje gledam...direktno u oči, ne bih li pronašao tvoj pogled pun ljubavi, mira i poštenja... ali tvojih očiju nema pa nema.

   Nekada je sve išlo sporije, mirnije i opuštenije. Nekada su drugi gledali sa osećanjem i tražili kao ja, ali za to mnogi više nemaju vremena. Da li da nastavim potragu? Nešto mi govori da me tvoje oči negde čekaju. Takvi kao ja, mora da negde lutaju, potajno se šunjaju, ali ih je u sve manjem broju. Lutaću i ja i tražiću tvoja oka dva. A kada se naši pogledi budu sreli, sve oko nas će nestati. Sitni momenti postaće večni; ti brzi koraci u sekundi će stati; ko god je pričao samo će zanemeti...tišina će zavladati, samo će me tvoj miris opijati. Uživaćemo u večnosti i taj trenutak zauvek pamtiti.

   U tvojim očima, crnim ili plavim, videću nežnost, strastvenost i toplotu, dok ćeš u mojim očima prepoznati vrelinu, ljubav i misteriju. Samo me pogledaj i reći ću ti ko si. Predivna mala koja s nogu obara, koja pogledom ume da očara. Ona što obećava, zato što je prava. Ona što je na pravom putu pravog tražila...

   Prepoznaš li sebe bar malo u ovome, prevali taj put i pronađi me. Pogledaj me i dozvoli da osetim te... Dozvoli da ti osetim dušu, da ti misli  čitam, da ne moram ništa da te pitam. Znam da ćeš doći, zato čekaću te mala. Tvoje oči pronaći će moje i u tom trenutku stvoriće se ljubav, ona koja spaja, koja nas ispunjava. Tišina, misterija, pogledi, ti i ja. U mojim si mislima, a u njima stara izreka Šekspirova: " Ljubav se rodi, živi i umire u očima" .

-------------------------------------------------------------------------------

 Ovaj tekst, odnosno pismo, je napisano u muškom rodu, jer je zapravo odgovor na "Lavirint" u istoimenoj priči koju sam letos napisala... A što se tiče priče..deluje kao scenario za špansku seriju...tako da ću je zadržati za sebe :)

03/03,2011 Posted to Generalna

Comments (0)


I opet ... mozda

 

  Možda ipak nisam za ovo. Možda težim ka nečemu do čega nikad neću doći. Možda me vara ovaj put jer je sličan onom pravom. Možda ta kapija koju tražim ovde ne postoji. Možda me ljudi oko mene ovde nikad neće shvatiti. Možda za njih sam samo prolaznik bez karte i bez cilja. Možda znaju bolje od mene da kad tad ću se vratiti. Možda mi vreme ovde neće nikad odgovarati. Možda vazduh će me gušiti, a voda me daviti. Možda mi treba nečija ruka puna optimizma, da razbije mi čauru i pusti me da isplivam...

  Možda ništa nije slučajno, možda svi smo tu sa razlogom. Možda me pogrešan put vodi do pogrešnih ljudi. Možda me upravo ti ljudi vode do ruke optimizma. Možda me baš ta ruka vodi do pravog cilja ...  

 

 Možda sam preterala sa '' možda '' ali nadam se da ćete mi oprostiti :)

03/02,2011 Posted to Generalna

Comments (1)


Zar ne vidiš ?!

Zar ne vidiš da tebi pišem, zar ne vidiš da za tebe dišem?

Moja pisma ka tebi lete, a ti se s'njima igraš kao neko dete. Možda igra ti je zabavna, al nisu to samo reči, to su moja osećanja. Sa svakim mojim pismom, ti se igraš kao sa balonom. Nestrpljivo čekaš da ti balon sleti, dok malu čiodu izigravaju tvoji prsti... i sve u trenu nestane kako koji pukne...

Zar ne vidiš koliko me sve to boli, zar me tvoje srce nimalo ne voli?

Da uđem u tvoj svet uporno sam pokušavala, al' nešto mi je govorilo da sam se uzalud trudila. Dušu sam ti otvarala i ljubav ti pružala. Uvek te nežno milovala i usnama ti tiho šaputala. Ali ti u tome nisi znao uživati, tražio si nešto što ja nikad neću shvatiti... da živim u svetu koji sam već prošla i u koji se više nikad neću vratiti. 

Zar ne vidiš da te moram pustiti, zar bi se ti i dalje hteo igrati?

Potpuno smo različiti, ne želim vreme gubiti. Osećanja ću zakopati i od tebe se udaljiti. A ti se okreni bar malo oko sebe, zapitaj se ima li koga pored tebe. Jednoga dana kad ti balon bude odleteo, pitaćeš se sigurno šta si to propustio... A možda će te čioda slučajno izneveriti, nezgodno te ubosti, pa će te zaboleti. Razmisli pre nego što ti se sve ovo desi, da li ti to treba i znaš li uopšte gde si?!

02/27,2011 Posted to Generalna

Comments (0)


Kraj

 

Neću te pratiti,

put kojim ćeš krenuti,

sam će te voditi,

od mene ćeš se udaljavati,

sve veću slobodu osetiti,

iz svog srca ćeš me pustiti

i tek onda shvatiti,

da me nisi znao voleti,

al nemoj mi zameriti,

htela sam te spasiti,

jer sve će kad-tad propasti

i onda zašto čekati,

ne želim te mučiti,

a ni sebe gušiti,

neku drugu ćeš zavoleti,

a meni ćeš zahvaliti,

što sam uspela oči ti otvoriti.

02/27,2011 Posted to Pesme

Comments (0)


Love is in the air ...

 

Zvezdana noć polako tone u san. Mesec se javlja i prati protekli dan. Pažljivo ga posmatram i želim da znam, da li on vidi ono što osećam - tu predivnu ljubav, poput beskrajnog univerzuma. Želja da je tu postaje sve veća, da mi ljubi vrat i grli me s leđa. Mislima ga dozivam, on dolazi, znam. Svaki korak čujem ja, a tiši je no ikada, osećaj me ne vara. Ta blizina opušta kao nikada do sada, okrećem glavu i vidim ga.

Tu je pored mene, hemija se budi, ljubav teče mi kroz vene, hoću da poludim. Tako mi prija njegov glas i to što bliži se taj čas u kom poljubac spaja nas. Miluje mi kosu, a ja njegovu nogu bosu. Potom hvatam ga za ruku, dok druga je na mom struku. Te vrele usne ljube moje, počinjem da gorim, dlanovi se znoje. Samo tišina i zvuk talasa nas obleće, a ja u sebi vrištim od uzbuđenja i sreće. Tela su nam spojena, ljubimo se , nema kraja.

Sve je prosto prirodno, blago rečeno predivno. Na tren odvajam lice usijano i shvatam to je ono pravo. Duboko u oči se gledamo, jedno drugom misli čitamo i oboje isto vidimo - da se odavno strastveno volimo.

02/23,2011 Posted to Generalna

Comments (2)


Istina i laž

ISTINA I LAŽ
 
Bol, osećam ga često.
Probada mi grudi,taj mač života i smrti.
Tuga, ne da mi da dišem.
Jecaji se bude, suze liju mi sve više.
 
Mrak, svud je oko mene.
Od svega sad bih pobegla ali nema izlaza.
Duše, Bože šta im radiš?
Pusti ih da idu, kad već ne daš da se vrate.
 
Osećaj, znam da nisam sama.
Pogledom me prati,uliva strah u kosti.
Nemir, trese mi se telo.
Hladan znoj me obliva a srce mi je vrelo.
 
Pitanja, da li ima kraja?
Šta je iza svega i gde smo mi to sada?
Odgovore, možda nikad neću saznati.
Možda večno ću se pitati i u zabludi živeti.
 
Osmeh, tvoj je bio najlepši.
Sreću si donosila, dane ulepšavala.
Oči, ma bile su predivne.
Ta čarobna boja i toplota u njima.
 
Ruke, nežne poput svile.
Tople i rumene, uvek osećaja pune.
Ljubav, toliko je ogromna.
Do neba ću te voleti i u srcu čuvati.
 
Laž, da vreme leči sve.
To samo su iluzije,svaki minut sve teži je.
 Istina, patiću zauvek.
Strpljivo ću čekati,al ti se nikad nećeš vratiti.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (0)


Pusti snovi...

PUSTI SNOVI
 
Možda sada spavamo 
i sve ovo sanjamo.
Možda san u snu snivamo,
za pravi život se spremamo.
 
Neko samo nada se 
da samo ružno sanjao je.
Dok drugi poželeće
da nikad se ne probude.
 
A moji snovi pusti su,
u njima ne vidim utehu.
Tražim te svuda,tražim u snu,
a ti odavno nisi tu.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (5)


Večita noć

VEČITA NOĆ
 
Kiša će do svitanja liti,
Poslednja noć će večito trajati,
ova sveća će do kraja izgoreti,
a moj bol i dalje neće prestati.
 
Život mi sve manje neliči na sreću,
da od bola pobegnem ne mogu i neću,
kakva je to sudbina kad moram da je molim,
ili je život bedan,ili ja ne znam da ga živim.
 
Dosta mi je besa,dosta mi je kajanja,
dosta mi je tuge,žalosti i plakanja,
Uglavnom sam sama, a društvom okružena,
za sve druge srećna a u duši bolna.
 
Koliko će svi gledati, videti a ćutati,
tražiti od mene a ništa mi ne davati?
ja ne tražim im puno, mrvu ljubavi i pažnje,
samo da znam da postojim, dovoljno mi je to saznanje.
 
Kiša i dalje ne prestaje,
jutro još uvek ne sviće,
sveća odavno izgorela je,
a moj bol i dalje ne prestaje.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (0)


Čekaću do kraja

ČEKAĆU DO KRAJA
 
Čekam taj čas,
da vidim nju i njega,
sad nema više nas
kad nestalo je svega.
 
To nisam više ja,
to nisu iste oči,
što gledale su njene,
krišom usred noći.
 
Iskreno se nadam,
prestaće me tuga,
al ko u vodu da padam,
jer tuga neće nikuda.
 
Oni su sad tu,
sa životom srećnim,
a ja vidim njenu sliku,
sa pogledom mračnim.
 
Čekaju me zime, leta,
onaj sudnji dan,
a šta čekam ja,
neostavaren san.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (0)


Otkad nje nema

OTKAD NJE NEMA
 
Sve je tužno i mračno,
okrećem se i izlazim plačno.
Ništa ne svetli osim njega,
a ovo ostalo - ma dosta mi je svega.
 
Ove suze ne mogu da zaustavim,
kad sam zadnji put stvarno bila srećna ni ne pamtim.
Molim se za sreću 
ali bojim se da je uskoro videti neću.
 
Otkad je ona otišla,
sva svetla su se polako gasila.
Želim da pričam sa njom,
ali ona ne može više sa mnom.
 
I ništa više neće biti isto,
pa i da neka druga dođe na njeno mesto.
Za sebe znam, možda ću se radovati,
ali u duši ja ću vrištati.
 
Kad-tad doći će opet ovakvi minuti,
kada ću se zatvoriti u sobu i plakati.
Za moj plač svi će biti gluvi,
jer za tugu znaće samo zidovi.
 
Mogu samo da se nadam da će sve ići lako,
ali pitanje je da li će biti tako.
Treba prevazići tugu i mrak,
a za tako nešto treba biti jak.
 
Malo mi je bolje, sad imam jaku veru,
a to je ono što mi treba za put u pravom smeru.
Otvorila sam oči i idem do nekog sjaja,
Koliko je samo trebalo da dođem do tog osećaja.
 
Ali ometa me strah, šta ako je varka?
ne mogu da verujem da su osećanja tako jaka.
I dokle ću ovako, sve se ka gorem nastavlja,
Bolje da sad stanem, jer mi se čini-pesma nema kraja.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (1)


Trazim te i dalje...

Trazila sam te u noci,
nadala se da ces doci,
pogledom te zvala 
i mirisom privlacila.
 
Vreme je prolazilo
i polako je vec svitalo,
a ja sam i dalje cekala,
samo da bih te videla.
 
Preko svega sam spremna preci,
eto i to sam ti htela reci,
jer iako me sve to boli,
moje te srce mnogo voli.
 
Volela bih znati gde si sada,
mozda ti se srce ni ne nada,
mozda nisi ni svestan koliko te volim
i da sam spremna za tebe da se borim.

02/22,2011 Posted to Pesme

Comments (0)


LAVIRINT

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

LAVIRINT

 

   Svaki put mi se preseče baš tad kad pomislim da je možda onaj pravi... i svaki put ponadam se da će sledeći biti bolji... i svaki taj put posebna je priča za sebe. Toliko su različiti, a opet nekako slični. Jedno od drugoga toliko udaljeni, a ponekad tako bliski ... u nekim momentima se ukrštaju i od starih puteva nove stvaraju. Svaki na svoj način ispunjava me, a ponekad i krade od mene, sve što može, sve što sme, jer ja svaki put predajem se...

   A ovaj put od prethodnog udaljava me, do sledećeg vodi me... ali volela bih znati do koga vuče me, ovaj put kojim idem sada. Da li vodi me do tebe, mogu li tome da se nadam? Možda su naši putevi suviše udaljeni,a možda su se odavno spojili i razdvojili jer se nas dvoje nismo prepoznali...

   Nazireš li nekad moje korake, duge i brze, dok svojom stazom žustro prolaziš? Pitam, jer desi se da te nekad osetim... Osetim da sam na tvom putu, na kojem si već bio ili ćeš tek poći. A ta blizina tako ume da me uteši.... Ako ti moje korake ikada budeš osetio, nemoj ih pratiti...već nastavi kuda si krenuo. Ne mora značiti da nam je suđeno, ako jedno drugo osećamo. Ukoliko jeste, naši putevi kad-tad spojiće se, dok u suprotnom samo mimoići će se. Ne dozvoli da zbog mene pogrešnim putem kreneš. Natrag ćeš se teško vratiti i vrlo lako se možeš izgubiti... u ovom lavirintu... nije lako pravi put do izlaza pronaći.

   Mnogi putevi teški su. Ponestane nam snage pa stanemo, ali shvatimo da nazad ne možemo i da dalje jednostavno moramo. A ti teški putevi možda i nisu tako pogrešni. Možda su neophodni kako bi nas do onih pravih doveli, koji će nam snagu dati i ponovo nas usrećiti. Spojiti nas sa pravom osobom na pravom putu i pustiti da tuda zajedno krenemo. Ako veruješ bar malo u to, nastavi tim putem kojim si krenuo i znaćeš čim me budeš ugledao, da se nismo sreli slučajno. Istim putem nastavićemo zajedno, svakim korakom ispunjavati i pratiti jedno drugo... Moj put biće deo tvog puta i obrnuto... I ako se naši putevi ikada razdvoje, verujem da jednog dana opet srešćemo se. Budemo li zaista želeli to, neće nam biti problem da se nađemo.

   Možda ovaj lavirint izgleda komplikovano, ali za onog ko zna šta želi izgledaće jednostavno. Moja je želja da pronađem tebe i znam da i ti tražiš mene. Zato nemoj da staješ, već nastavi dalje. Na nekom od puteva prepoznaćemo se. Po pogledu shvatićeš da sam to ja, ona koja te je tražila i dolazila ti u san... i sve će ti biti jasno kao dan.

 

02/13,2011 Posted to Generalna

Comments (0)


Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

02/13,2011 Posted to Generalna

Comments (0)