loveisintheair

Zar ne vidiš da tebi pišem, zar ne vidiš da za tebe dišem?

Moja pisma ka tebi lete, a ti se s'njima igraš kao neko dete. Možda igra ti je zabavna, al nisu to samo reči, to su moja osećanja. Sa svakim mojim pismom, ti se igraš kao sa balonom. Nestrpljivo čekaš da ti balon sleti, dok malu čiodu izigravaju tvoji prsti... i sve u trenu nestane kako koji pukne...

Zar ne vidiš koliko me sve to boli, zar me tvoje srce nimalo ne voli?

Da uđem u tvoj svet uporno sam pokušavala, al' nešto mi je govorilo da sam se uzalud trudila. Dušu sam ti otvarala i ljubav ti pružala. Uvek te nežno milovala i usnama ti tiho šaputala. Ali ti u tome nisi znao uživati, tražio si nešto što ja nikad neću shvatiti... da živim u svetu koji sam već prošla i u koji se više nikad neću vratiti. 

Zar ne vidiš da te moram pustiti, zar bi se ti i dalje hteo igrati?

Potpuno smo različiti, ne želim vreme gubiti. Osećanja ću zakopati i od tebe se udaljiti. A ti se okreni bar malo oko sebe, zapitaj se ima li koga pored tebe. Jednoga dana kad ti balon bude odleteo, pitaćeš se sigurno šta si to propustio... A možda će te čioda slučajno izneveriti, nezgodno te ubosti, pa će te zaboleti. Razmisli pre nego što ti se sve ovo desi, da li ti to treba i znaš li uopšte gde si?!