loveisintheair

Zvezdana noć polako tone u san. Mesec se javlja i prati protekli dan. Pažljivo ga posmatram i želim da znam, da li on vidi ono što osećam - tu predivnu ljubav, poput beskrajnog univerzuma. Želja da je tu postaje sve veća, da mi ljubi vrat i grli me s leđa. Mislima ga dozivam, on dolazi, znam. Svaki korak čujem ja, a tiši je no ikada, osećaj me ne vara. Ta blizina opušta kao nikada do sada, okrećem glavu i vidim ga.

Tu je pored mene, hemija se budi, ljubav teče mi kroz vene, hoću da poludim. Tako mi prija njegov glas i to što bliži se taj čas u kom poljubac spaja nas. Miluje mi kosu, a ja njegovu nogu bosu. Potom hvatam ga za ruku, dok druga je na mom struku. Te vrele usne ljube moje, počinjem da gorim, dlanovi se znoje. Samo tišina i zvuk talasa nas obleće, a ja u sebi vrištim od uzbuđenja i sreće. Tela su nam spojena, ljubimo se , nema kraja.

Sve je prosto prirodno, blago rečeno predivno. Na tren odvajam lice usijano i shvatam to je ono pravo. Duboko u oči se gledamo, jedno drugom misli čitamo i oboje isto vidimo - da se odavno strastveno volimo.